“Јесте ли ви мајка? Видите, ја више нисам… Знате ли зашто? Јер сам изгубила оба ока, моја два детета, оба за ноћ. У секунди…“ сав бол се слио у јаук мајке из Дубоне, једне од оних којима је комшија џелат убио децу. Неизлечив је, највећи бол мајки, очева, браће и сестара који су у секунди у дану раније изгубили децу, своје најмилије у масакру у школи на Врачару. Више нису мајке, више нису очеви својој убијеној деци.
